Svi posežemo za brzom utehom koju obećavaju tablete, ali pravi lek nam je često već nadohvat ruke.
Budimo jasni: vrlo često, samo lekovi mogu da nam pomognu. Neki dijabetičari mogu da se leče uz pomoć dijete i vežbanja, ali mnogima su do kraja života neophodni lekovi.
Slučajevi blage depresije mogu se ponekad izlečiti sami od sebe, ali bez brzog i odlučnog tretmana lekovima, teška depresija može da dovede i do samoubistva. Visok pritisak ponekad se može ublažiti promenom načina života, ali u najvećem broju slučajeva, lekovi su jedino što stoji između vas i moždanog ili srčanog udara. Zbog toga su lekovi tako komplikovani: nema čarobnih rešenja ni ako ih uzimate, ni ako ih izbegavate. Da biste ih umesno koristili trebaju vam bistra glava, otvoren um i solidno znanje o tome šta oni mogu a šta ne mogu da postignu.
Ono u čemu lekovi često uspevaju jeste da poprave poremećeno fiziološko stanje. Uobičajene infektivne bolesti – stafilokokna infekcija, blaga upala pluća – pre pojave antibiotika bile su smrtonosne. Beta blokatori, koji kontrolišu rad srca i krvni pritisak; sredstva za snižavanje holesterola; jeftini, bezbedni i efikasni lekovi za kontrolisanje nivoa šećera u krvi; i dobri stari aspirini – svi vam oni mogu produžiti životni vek za mnogo godina. Čak i kod tako jednostavnog problema kao što je gorušica, doza običnog inhibitora protonske pumpe, može značiti razliku između prijatnog sna i paklene neprospavane noći. I da, postoje lekovi koji nekim ljudima pomažu da imaju seksualne odnose, da im kosa ponovo poraste, ili pak izvode razna druga sitna čuda koja, mada nisu pitanja života i smrti, ipak mogu da učine život vrednim življenja.
Međutim, postoji i štošta što lekovi nikad neće moći da učine. Možete posipati sredstvo za sniženje holesterola po pici umesto origana, ali ako dugoročno jedete nezdravu hranu, na kraju ćete ipak platiti ceh – na mnogo gori i mnogo manje popravljiv način od obične gorušice. Slično tome, imamo razne lekove koji naizgled usporavaju rast kanceroznih ćelija, ali rak pluća i dalje najčešće znači smrtnu presudu – i još uvek je često posledica pušenja. A nijedan lek ne može uticati na zavisnost od alkohola.
Lekovi mogu samo da poprave ono što je pokvareno. Neki to čine bolje od drugih, ali ma koliko lek bio dobar, neke stvari se u životu jednostavno ne mogu popraviti. Zato je ipak bolje da se trudimo da ih ne pokvarimo, nego da računamo na to da ih neka hemija može zakrpiti.
Možda je najopasniji aspekt naše preterane vere u lekove upravo uverenje da se sve može lako popraviti: stidljivost u društvu, gljivice na nožnom palcu, starenje. Smatramo da bi za sve trebalo da postoji brzo, farmaceutsko rešenje. Zapravo, malo je problema koji su tako prosti da se mogu rešiti pilulama: retko je koji lek tako jednostavan da i sam ne izaziva dodatne probleme. Ali i tu, takođe, ako se usredsredimo samo na lekove, njihove nedostatke i nuspojave, možemo promašiti temu. Problem nije u lekovima, već u našoj pretpostavci da za svaku životnu boljku postoji rešenje.
Kad sam poslednji put proveravao, smrtnost na ovoj planeti još uvek je iznosila sto odsto.